Miloš Pajić je učenik generacije Gimnazije “Svetozar Marković”, koji pripada prvoj generaciji učenika koja je završila IT smer. Primena računara, baze podataka, programiranje u C jeziku, veb programiranje i objektno orijentisano programiranje, samo su neki od predmeta koje je izučavao tokom četvorogodišnjeg školovanja.
“Na nedeljnom nivou nam je gotovo polovina časova bio neki informatički predmet. Ako smo imali 35 časova nedeljno, onda je 15 časova bilo iz informatike. To je ujedno bio i odličan uvod i priprema za fakultet, jer kada sam pogledao, na svim elektrotehničkim fakultetima je gradivo prve godine skroz pređeno, a ponešto i sa druge”, kaže Miloš.
Osim što je pokazao zavidno znanje iz stručnih, Miloš je briljirao i iz onih tradicionalnih, ali jednako važnih predmeta, kao što su fizika i matematika. Već u prvom razredu je na opštinskom i okružnom takmičenju iz fizike osvojio prvo mesto, a na republičkom treću nagradu, dok je u drugom razredu bio treći na okružnom takmičenju. Iz matematike je sve četiri godine bio prvi na opštinskom i okružnom takmičenju, dok je na republičkom u prvom i drugom razredu zauzeo drugo mesto, a u trećem i četvrtom razredu treću nagradu.
“Još kao mali sam učio da računam sa tatom i tako se stvorila ta neka privrženost prema matematici. Vremenom, kad sam shvatio da je to korisno i da može da mi donese nešto dobro, onda je počela da me interesuje, a matematika je samo vežbanje. Naravno da postoji prirodan talenat, ali je većinski vežbanje i tu je važno ne preterivati, jer to može samo da stvori pritisak, pogotovo za takmičenje. Ja sam se uvek spremao, ali sam i znao kada treba da ostavim, jer ako vežbaš ceo dan možda nećeš naučiti više, a stvoričeš sebi pritisak da ne smeš da pogrešiš zadatak jer si toliko uložio vremena”, objašnjava Miloš.
Između diploma, znanja i ocena, Miloš kaže da teško može da odluči šta je najvažnije, jer smatra da su podjednako značajni za postizanje uspeha.
“Vrednuje se znanje, ali nažalost, kada hoćeš da dobiješ stipendiju ili kada upisuješ fakultet, za sve to ti treba ocena. Ocene i te kako znače i postoje fakulteti na koje već sa dve četvorke ne možeš da se upišeš. Ali, ocene nisu pokazatelj samo znanja, jer profesori vrednuju i odnos prema radu, a mislim da to učenici dosta zanemaruju. Znam po sebi, jer možda nisam uvek znao za peticu, ali sam pre toga imao pet, trudim se i dalje i mislim da je to i onda zaslužena petica u nekom smislu”, ističe Miloš.
Miloš Pajić je jedan od 12 đaka generacije koje je organizacija “IT Subotica 2030” nagradila u okviru projekta “Učenici godine”. Zahvaljujući uspesima na takmičenjima, već sada je upisao elektrotehniku i računarstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Tamo će pokušati da se definitivno opredeli za svoj životni poziv, a svoju budućnost vidi u našoj zemlji.
“Voleo bih da ostanem u Srbiji i cilj mi je da ovde, gde možda nisu još uvek sjajni uslovi, svojim znanjem i sposobnostima obezbedim sebi dobar život. Za Suboticu nemam velikih zamerki, jedino što mislim da trenutno nije baš živ grad za mlade, ali ovaj plan razvoja mi deluje dobro i svakako ćemo videti 2030. godine gde sam ja, a gde je Subotica. Tako da bih razmislio i o Subotici, jer nemam razloga da se ne vratim”, poručuje Miloš.
