Danijela Zvekić je učenica generacije Srednje muzičke škole, gde je na Vokalno-instrumentalnom odseku završila smer Izvođač klasične muzike – klavir, a njen uspeh je utoliko veći ako se zna da je bila učenica generacije i u Osnovnoj muzičkoj školi.
„Mislim da sam uspela na neki način da obeležim tu titulu đaka generacije jedne škole, baš zato što sam uspela da budem i u osnovnoj i u srednjoj školi. Jako sam ponosna na to, ali znam da iza toga stoji veliki trud i rad, godine i godine u kojima nije prošla ni jedna nedelja ni dan da nije rađeno na tome“, kaže Danijela.
Danijela se zaljubila u klavir na „prvo slušanje“, kada je kao vrlo mala prisustvovala jednom koncertu. Od tada, njenu pažnju više ništa nije moglo da okupira kao zvuci koji nastaju prelaženjem prstiju preko dirki klavira, koji je počela da svira u osmoj godini.
„Osetila sam kako taj koji svira može da prenese nešto svoje, a da ništa ne izgovori i to sam izgleda od malih nogu nekako poprimila, to me je privuklo i zato sam i krenula da idem u Muzičku školu“, otkriva Danijela.
Nadahnuta ovim iskustvom, Danijela se i sama trudi da pri svakom izvođenju prenese publici ono što oseća dok svira. Zbog toga najradije bira kompozitore poput Šopena, Lista i Rahmanjinova, jer se najbolje pronalazi u muzici koja prenosi sreću ili patnju, uz jače sviranje, mnogo virtuoznosti i glasa. Njeno umeće zapazili su i članovi žirija, pa tako danas u svojoj kolekciji ima preko 60 nagrada sa takmičenja.
„Najdraža su mi republička i međunarodna takmičenja, kao na primer u Mađarskoj, kad sam bila u Segedinu i tamo osvojila svoju prvu prvu nagradu. Na to sam vrlo ponosna, zato što je to bilo jedno veliko takmičenje i posle sam se plasirala u finale u Budimpešti, gde sam osvojila treću nagradu. Ali, ne gledam na takmičenja kao na nagradu, nego kao na iskustvo. Svako novo takmičenje je jedno novo iskustvo, u kojem ima i uspona i padova, i zato mi je to više iskustvo nego nagrada“, kaže Danijela.
Danijela Zvekić je jedna od 12 đaka generacije koje je organizacija “IT Subotica 2030” nagradila u okviru projekta “Učenici godine”. Njena želja je da upiše Akademiju umetnosti u Novom Sadu ili u Segedinu, kako bi jednoga dana bila ne samo vrstan pijanista, već i sve ono što klavir podrazumeva.
„Krene se kao profesor, pa se taj profesor zove da bude član žirija, pa se zove da bude korepetitor na raznim takmičenjima i manifestacijama, i nadam se da ću i ja jednoga dana tako završiti. Tako da se nadam se da ću 2030. godine sebe videti kao uspešnog pijanistu i da ću uspeti da izgradim karijeru, a videćemo da li ću završiti u inostranstvu ili u Subotici. Privlači me i jedno i drugo, ali ovde sam odrasla i nekako me privlači dom. Budući da se iz godine u godinu grad menja i napreduje, mislim da će Subotica 2030. godine biti unapređena do maksimuma“, poručuje Danijela.
