Gde možete da pratite podatke o kvalitetu vazduha u gradu?
Imajući u vidu da je kvalitet vazduha problem koji se tiče svih nas, kao i činjenicu da je Subotica do sada imala jednu zvaničnu mernu tačku u lokalnoj mreži koja primenjuje akreditovane metode merenja kvaliteta vazduha neprikazujući podatke u realnom vremenu, organizacija IT Subotica 2030 odlučila je da pruži svoj doprinos u boljoj pokrivenosti grada postavljanjem 20 merača na različitim lokacijama, pomoću kojih građani mogu da dobiju informaciju u realnom vremenu o stanju vazduha koji udišu.
Merače koje smo postavili su takozvani “građanski merači”, odnosno AirVisual spoljni senzori, koji omogućavaju praćenje lokalnog kvaliteta vazduha u realnom vremenu koji okružuje lokaciju na kojoj su i postavljeni.
Ovi merači su pogodni za merenje zagađenja vazduha usled individualnih ložišta, saobraćaja, industrije, požara u poljoprivredi ili šumskih požara, pri čemu mere suspendovane čestice, tačnije PM10, PM2.5 i PM1, kao i temperaturu, pritisak i vlažnost vazduha.
Ono po čemu se bitno razlikuju od merača koje postavlja lokalna samouprava, pokrajina i država na zvaničnim mernim stanicama, jeste da su jeftiniji i samim time pristupačniji građanima, kao i po tome da ne mere hemijski sastav suspendovanih čestica, već samo da one postoje i da li su u propisanim graničnim vrednostima.
“Odlučili smo se na ovaj korak zato što svi znamo da nam je kvalitet vazduha loš, ali niko ne zna gde je tačno vazduh loš, kada je tačno loš, zašto je tačno loš i niko ne zna šta da radimo jer nam je vazduh loš. Naš cilj je da to ovim meračima prikažemo građanima, da razumemo da nije svugde jednako zagađen i da uvek imaju alternativu, odnosno da znaju gde je vazduh loš, a gde je dobar”, kaže Aleksandar Boros Gyevi, vođa projekta monitoringa vazduha organizacije IT Subotica 2030.
Podatke o kvalitetu vazduha sa 20 merača koji su postavljeni na teritoriji grada, građani mogu da prate putem veb sajta IQAir i aplikacije AirVisual, kao i na veb sajtu i aplikaciji xEco u realnom vremenu.
Ko su najveći zagađivači i šta je “lokalna” zagađenost?
Zagađenost vazduha se usko povezuje sa dolaskom hladnijeg vremena i početkom grejne sezone, budući da se tada, uz industriju i saobraćaj, aktivira i veliki broj individualnih ložišta. Prema podacima Popisa stanovništa iz 2022. godine, u Subotici se oko 12.000 domaćinstava greje na drva i još oko 20.000 domaćinstava na druga goriva, što ih čini jednim od glavnih izvora zagađenja vazduha u našem gradu.
Ono što su za kratko vreme merači kvaliteta vazduha pokazali, jeste da je zagađenost “lokalnog” karaktera, odnosno da je u određenim delovima grada kvalitet vazduha lošiji nego u drugim, pretežno onim koji su gusto naseljeni kućama, ali i da intenzitet zagađenosti nije konstantan tokom 24 časa, već se menja.
“To je najbolje ilustrovati primerom. Tokom prepodneva sam pratio kakav je kvalitet vazduha na Somborskom putu i bio je loš, dok je na Kelebiji u isto vreme bio dobar. Nakon dva sata, kada sam ponovo pogledao, na Somborskom putu je vazduh bio srednjeg kvaliteta, dakle zagađenost je malo opala, dok se na Kelebiji u to vreme pogoršala i vazduh je bio lošeg kvaliteta. Ono što hoću da kažem, jeste da se zagađenje dešava lokalno i kada to naučimo građane, a to znači da mi sami zagađujemo vazduh, onda možemo to i da promenimo. Ako građani shvate da će loženjem nedovoljno osušenog drveta, neadekvatnog uglja ili otpada, najveće zagađenje dobiti upravo oni koji su ih založili i ako edukacijom naučimo ljude kako da čitaju ove podatke i razumeju zašto je bitno šta se i kako loži, onda možemo značajno da utičemo na poboljšanje kvaliteta vazduha”, objašnjava Aleksandar Boros Gyevi.
Šta su PM čestice i kakav uticaj imaju na zdravlje?
Među zagađivačima vazduha, veliku opasnost po zdravlje predstavljaju sitne lebdeće čestice prašine (PM, eng. particulate matter), poznatije kao suspendovane čestice. Ove čestice se klasifikuju prema veličini i tako se dele u tri kategorije:
- PM10 – sitne lebdeće čestice čiji je aerodinamički prečnik manji od 10 µm, koje se mogu udahnuti.
- PM2.5 – fine čestice čiji je aerodinamički prečnik manji od 2.5 µm, koje mogu da prodru u alveole pluća.
- PM0.1 – ultrafine čestice čiji je aerodinamički prečnik manji od 0.1 µm, koje mogu da dospeju u krvotok.
Sa zdravstvenog aspekta, što su čestice manje, to su opasnije, jer se na njihovu površinu lepe otrovne materije koje, kada prodru u pluća ili u krvotok, mogu izazvati štetne, a ponekad i nepovratne zdravstvene efekte.
Pri kratkotrajnoj izloženosti, PM čestice mogu da iritiraju sluzokožu, izazivajući kašalj i otežano disanje. Na duže staze mogu izazvati upalne procese u organizmu, što dovodi do povećane sklonosti krvi ka zgrušavanju i riziku od nastanka tromba. Zbog toga su manje čestice najopasnije za organizam, jer im njihova sposobnost da prodru u krvotok omogućava da dođu do različitih organa, kao što su jetra, srce i mozak. Najčešće dovode do poremećaja srčanog ritma, suženja krvnih sudova, te povišene sklonosti ka zgrušavanju krvi i upala. U težim slučajevima mogu izazvati astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, maligna oboljenja, trombozu ili čak infarkt.
Važno je reći i da su istraživanja u vezi sa PM česticama pokazala da je priroda ove zagađujuće materije aerosol. To znači da ih ne treba zamisliti kao lebdeću prašinu, već više kao aerosol, odnosno kao skup ili sistem čvrstih i tečnih materija raspršenih u vazduhu sa aerodinamičnim prečnikom manjim od 10 µm. Takođe, njihovo vreme zadržavanja u atmosferi je dugo, oko nedelju dana, što znači da mogu da se pojave daleko od izvora zagađenja.
Kako da se zaštitite kada je vazduh zagađen?
Zagađen vazduh je štetan za sve kategorije stanovništva, ali posebno rizičnu grupu predstavljaju starije osobe, hronični bolesnici, trudnice i deca. Naročito osetljiva grupa su mala deca i bebe. Kod njih se može povećati broj hroničnih upala sluzokože bronhija (bronhitisa), alergijskih oboljenja, smanjiti funkcija disanja i češće se mogu javiti problemi u razvoju pluća.
Zbog toga je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” izdao niz preporuka za stanovništvo i lokalne samouprave kako da se ponašaju u slučaju prekomerne zagađenosti vazduha.
Kada je vazduh zagađen, stanovištvo, a naročito osetljive grupe, treba da boravak na otvorenom svedu na minimum. Takođe, fizičke aktivnosti, poput trčanja ili sportskih treninga, treba da realizuju u zatvorenim, za to propisanim prostorima, kao i da prate medijska saopštenja o stanju kvaliteta vazduha kako bi bili informisani.
Na nivou lokalne samouprave, treba podizati svest o neophodnosti redukcije korišćenja individualnih vozila i podsticati zajedničko korišćenje istih, odnosno njihovu racionalnu upotrebu, kako bi došlo do smanjenja zagađenja vazduha čiji je izvor saobraćaj.
Takođe, treba podizati svest o uštedi električne energije, jer se na taj način omogućava smanjenje sagorevanja lignita u termo-energetskim kompleksima u našoj zemlji, a samim tim i aerozagađenje, kao pretnja po javno zdravlje populacije.
Saradnja sa građanima, civilnim i privatnim sektorom
Cilj naše organizacije je da u narednom periodu, uz postojećih 20 merača kvaliteta vazduha, proširi mrežu i na okolinu grada u saradnji sa zainteresovanim građanima, udruženjima i kompanijama koje nam se mogu obratiti za pomoć ukoliko žele da učestvuju u monitoringu vazduha.
Merač kvaliteta spoljašnjeg vazduha možete da nabavite preko nas ili tako što ćemo vas direktno povezati sa dobavljačem koji će vam isporučiti merač, a nakon toga ćemo angažovati nekoga iz organizacije da dođe i da ga instalira. Bitno je da na mestu gde će merač biti postavljen imate obezbeđen internet i struju, kao i da mesto nije direktno izloženo suncu ili nekom izvoru zagađenja (npr. dimnjak).
“Želimo da povećamo svest građana i da znaju što je više moguće o ovoj temi, a potom i da se uključe veći akteri, poput lokalne samouprave, pokrajine i države, u rešavanje problema. Dakle, želimo da se fokusiramo na to šta svako od nas kao pojedinac, nezavisno od materijalnog statusa, može da uradi da se kvalitet vazduha poboljša, pa da se oni koji imaju sredstava uključe i razmotre šta bi dalje moglo da se radi. To nam je jedan od glavnih ciljeva, da budemo pokretači promene, dobar primer zajednici kako to može da se uradi i želimo da motivišemo druge društveno odgovorne kompanije, udruženja i pojednice da nam se pridruže, jer ekološke akcije koje sprovodimo su za sve nas, a ne samo za IT zajednicu”, poručuje Aleksandar Boros Gyevi.
Naša organizacija će u uskoro izraditi i pustiti u funkciju poseban veb sajt na kojem će podaci sa merača kvaliteta vazduha biti čuvani, detaljnije obrađeni i jasnije predstavljeni građanima, te će svaka institucija, ustanova, udruženje ili pojedinci koji budu želeli da ih koriste u istraživačke svrhe, moći jednostavno i lako da ih preuzmu.
