Kvalitet vazduha u Subotici: Šta (ne) ložiti kako bismo sačuvali zdravlje, koje vrste čvrstih goriva postoje i koje odabrati? | IT Subotica 2030 | #SuboticaHasIT Ugrás a tartalomra

Kvalitet vazduha u Subotici: Šta (ne) ložiti kako bismo sačuvali zdravlje, koje vrste čvrstih goriva postoje i koje odabrati?

Kvalitet vazduha u Subotici: Šta (ne) ložiti kako bismo sačuvali zdravlje, koje vrste čvrstih goriva postoje i koje odabrati?

Na šta se greju domaćinstva u Subotici?


Kada pomenemo loženje, na šta prvo pomislite? Drvo i ugalj, ili možda novine, stare hartije i šibice? Sve su to materijali koji se najčešće koriste prilikom propaljivanja vatre i loženja u kućnim uslovima, a koji i te kako utiču na kvalitet vazduha koji udišemo, pa samim time na naše zdravlje i životnu sredinu.

Rezultati Popisa stanovništa iz 2022. godine su pokazali da se u Subotici oko 12.000 domaćinstava greje na drva i još oko 20.000 domaćinstava na druge vrste čvrstog goriva, što ih uz saobraćaj, čini glavnim izvorom zagađenja vazduha u zimskom periodu, budući da naš grad nema velika industrijska postrojenja koja bi svojim aktivnostima mogla značajnije da utiču na kvalitet vazduha.

Ipak, nije svejedno čime i kako se grejemo, te je izuzetno važno da znamo šta se sme, a šta ne sme ložiti, koje vrste čvrstih goriva postoje, te kako pravilno da ih odaberemo, skladištimo i koristimo, jer na taj način ne samo da možemo da doprinesemo smanjenju zagađenja vazduha u našem gradu, već i smanjenju štetnih uticaja koje ono ostavlja na naše zdravlje i životnu sredinu, a na posletku, i smanjenju sredstava koja izdvajamo za grejanje.
 

Kvalitet vazduha u Subotici: Šta (ne) ložiti kako bismo sačuvali zdravlje, koje vrste čvrstih goriva postoje i koje odabrati?


Šta ne treba da ložimo?

Ono što nikada ne treba da ložimo je otpad. Osim što je spaljivanje otpada na otvorenom ili u kućnim grejnim uređajima zabranjeno, zagađivači vazduha koji nastaju usled neadekvatnog sagorevanja otpada mogu direktno i indirektno da ugroze naše i zdravlje svih koji žive u našem okruženju na kratki i duži vremenski rok.

Primera radi, spaljivanjem zelenog otpada na otvorenom oslobađaju se opasne, kancerogene materije u vazduh, a sagorevanjem 100 kilograma lišća i baštenskog otpada može da se zagadi čak 90 miliona kubnih metara vazduha.

Takođe, tokom spaljivanja baštenskog otpada, zbog neodgovarajućih uslova sagorevanja i visokog sadržaja vlage, stvara se mnogo više zagađujućih materija nego pri sagorevanju drveta. Neke od tih zagađujućih materija su kancerogene, a ni njihov ostali uticaj na zdravlje nije zanemarljiv. Mogu izazvati glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, astmatične napade, iritaciju disajnih puteva, poremećaje kardiovaskularnog sistema, mogu da utiču i na centralni nervni sistem, jetru, bubrege, a u ekstremnim slučajevima, mogu izazvati i razvojne anomalije.

U otpad koji ne treba da ložimo ubraja se i obrađeno drvo, odnosno ono koje je farbano ili lakirano poput starih prozorskih okvira, vrata i slično, zatim iverica, ploče od komprimiranog drveta, građevinski drveni otpad, šareni “sjajni” papirni otpad, PET boce i plastični otpad, auto-gume, tekstil kao što su odeća i krpe, te istrošeno ulje i gorivo. Prilikom spaljivanja ovih materijala različiti toksični spojevi, koji se nalaze u njima ili koji se nanose tokom obrade, dospevaju u vazduh i pepeo, čime zagađuju ne samo životnu sredinu, već direktno štete našem zdravlju.

Najopasniji od njih su svakako plastika i gume, prilikom čijeg sagorevanja se oslobađa širok spektar toksičnih materija u vazduh, uključujući dioksine i furane. Ove veoma otrovne materije mogu oštetiti brojne organe u organizmu u zavisnosti od dužine i stepena izloženosti. Kratkoročno, izloženost visokim nivoima dioksina može dovesti do iritacije očiju, nosa, grla i kože, a kako ove čestice mogu da prodru duboko u pluća, mogu da ostave negativne efekte na organe za disanje i da izazovu različite respiratorne bolesti, kao što su astma i bronhitis.

Međutim, zbog svoje hemijske stabilnosti i sposobnosti da se apsorbuju u masnom tkivu, gde se inače skladište u telu, dioksini i furani imaju tendenciju da se akumuliraju u organizmu i mogu da se zadrže između 7 i 11 godina, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Dugotrajna izloženost dioksinima i furanima dovodi se u vezu sa oštećenjem imunološkog sistema, jer mogu da smanje sposobnost organizma da se bori protiv infekcija i bolesti, problemima u razvoju nervnog sistema, uključujući probleme u razvoju mozga kod dece, uticajem na endokrini sistem i reproduktivne funkcije, budući da se povezuju sa smanjenom plodnošću, poremećajima u razvoju fetusa i drugim problemima u reproduktivnom sistemu, dok je Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala dioksine i furane kao kancerogene za ljude, jer mogu da izazovu karcinom jetre i drugih organa.

Važno je napomenuti da iz zagađenog vazduha, supstance koje se oslobađaju tokom sagorevanja plastike i guma mogu da padnu na zemlju u vidu otrovnih padavina, što može da dovede do zagađenja zemljišta, vode, a potom biljnog i životinjskog sveta, stvarajući tako dugoročne ekološke probleme.
 

Kvalitet vazduha u Subotici: Šta (ne) ložiti kako bismo sačuvali zdravlje, koje vrste čvrstih goriva postoje i koje odabrati?

 

Šta treba da ložimo i koje vrste čvrstog goriva postoje?

Postoje velike razlike među čvrstim gorivima, te njihovim pravilnim odabirom, skladištenjem i korišćenjem možemo direktno da utičemo na poboljšanje kvaliteta vazduha koji udišemo.

Drvo ima dugu tradiciju i ono je među najstarijim nosiocima energije koje je čovečanstvo koristilo, a njegovom ispravnom upotrebom za grejanje naših domova, ne samo da manje zagađujemo vazduh i smanjujemo rizik po zdravlje naše porodice, već možemo značajno smanjiti i troškove grejanja.

Kada kupujemo za grejnu sezonu, važno je da odaberemo suvo ogrevno drvo, odnosno drvene pelete ili brikete, od legalno registrovanih prodavaca.

Briketi su ekološki prihvatljivi, napravljeni od prirodnih sirovina (drvenog praha, strugotine, piljevine, drvenog otpada iz šumarstva) presovanjem pod visokim pritiskom. Ne sadrže vezivne materije, te je njihov hemijski sastav identičan prirodnom drvetu. Sadržaj vlage je nizak, zbog čega imaju mnogo bolju efikasnost od ogrevnog drveta. Mogu se koristiti u kaminima, pećima na keramiku, jer ne stvaraju čađ, a nakon kupovine nije potrebna dodatna obrada, jer se sastoje od ujednačenih komada koji se mogu lako skladištiti.

Peleti predstavljaju alternativno rešenje za brikete. Kao sirovina za njihovu proizvodnju koristi se otpad iz drvne industrije, kao što su strugotina, piljevina, biljni materijal uzgajan specijalno za gorivo i poljoprivredni nusproizvodi (slama, različite energetske biljke). Ovi materijali se melju, a potom presuju pod visokim pritiskom, stvarajući gorivo homogene strukture sa visokom energetskom vrednošću.

Ukoliko odlučimo da se grejemo isključivo na drva, najbolje je da kupujemo tvrđe vrste drveta, kao što su bukva, hrast, akacija i grab. Bukva i grab imaju malo kore i visoku toplotnu vrednost, ali su osetljivi na vlažnost, te je kod njih cepanje obavezno. Nasuprot tome, akacija koja takođe ima visoku toplotnu vrednost, nije osetljiva na vlažnost, obično se lako cepa i ima više kore.

Bitno je napomenuti da mekana drva nisu pogodna za loženje, kao što su određene vrste borova koje imaju visok sadržaj smole, ili voćke koje imaju nisku energetsku vrednost i mogu da oštete naše grejne uređaje i dimnjake, a ukoliko se odlučimo za kombinovano grejanje na drva i ugalj, onda su pogodni i topola, joha i jasen.

Kada je u pitanju ugalj, treba da znamo da loženjem jeftinijeg, te samim time lošijeg kvaliteta uglja sa višim sadržajem sumpora, doprinosimo većem zagađenju vazduha. Sagorevanjem uglja stvara se ugljen-dioksid, gas sa efektom staklene bašte, a tokom procesa sagorevanja, značajna količina sumpor-dioksida dospeva u vazduh, koji ne samo da je jedan od sastojaka kisele kiše, već je i potencijalno štetan za živa bića jer se, kada se udahne, može transformisati u sumpornu kiselinu koja ozbiljno oštećuje sluzokožu.

Među onima lošijeg kvaliteta je lignit, najmlađi oblik uglja sa izraženom drvenastom strukturom. Reč je o vrsti braon uglja koja sadrži više od 40 odsto vlage iz rudnika (meki braon ugalj). Njegove karakteristike u pogledu sagorevanja nisu povoljne, jer se zbog površinskog kopanja u njemu mogu naći komadi zemlje i gline, dok se prilikom transporta i utovara lako mrvi, a njegov prah se teško loži. Zbog toga se njegova upotreba ne preporučuje, jer sagorevanje lignita, bilo u domaćinstvima ili elektranama, nije samo suprotno ciljevima zaštite klime, već ima značajne zdravstvene posledice i izrazito pogoršava kvalitet života u lokalnim zajednicama.

Za razliku od lignita, braon ugalj ili takozvani tvrdi braon ugalj sadrži manje od 40 odsto vlage iz rudnika, a po izgledu se može klasifikovati kao zemljani, meki, mat i sjajni braon ugalj. Međutim, braon ugalj sadrži više zagađujućih materija nego drvo, pa pri sagorevanju stvara znatno više pepela i sumpor-dioksida.

Nasuprot njima, kameni ugalj se formira pod većim pritiskom i duži vremenski period, zbog čega je kvalitetniji. Njegov sadržaj elementarnog ugljenika je oko 80 do 90 odsto, široko je primenljiv, karakteriše ga visoka energetska vrednost i nizak sadržaj šljake.
 

Šta mi možemo da uradimo?

Ukoliko možemo da biramo između grejanja na drva ili ugalj, trebalo bi da preferiramo drvo.

Kada koristimo ogrevno drvo za grejanje, možda i najvažnije je da obratimo pažnju na sadržaj vlage. Idealno bi bilo da kupujemo drva sa sadržajem vlage ispod 20 odsto. Ovaj nivo vlažnosti sveže isečeno drvo dostiže za oko godinu dana. To je važno zbog toga što, ako dozvolimo drvetu da se osuši, dobijamo materijal sa oko 20 do 30 odsto višom energetskom vrednošću u poređenju sa vlažnim, nedavno posečenim drvetom i iz suvog drveta upotrebljavamo manje da bismo postigli istu grejnu moć ili temperaturu prostorije. Tako korišćenjem suvog ogrevnog drveta možemo smanjiti troškove grejanja za 20 do 30 odsto.

Ukoliko ne postoji mogućnost da kupimo već suvo ogrevno drvo, možemo ga sušiti u kućnim uslovima. U tom slučaju, drva bi trebalo da skladištimo napolju, na dobro provetrenom mestu zaštićenom od nepogoda, pod nadstrešnicom. Tako će biti zaštićena od kiše, a istovremeno će vetar moći lako da prolazi kroz njih.

Sušenje se preporučuje u cepanom stanju, jer što veća površina drveta dolazi u dodir sa vazduhom, to je proces sušenja brži. Ispod najnižeg reda drva poželjno je da ostavimo oko 15 do 20 centimetara prostora koji propušta vazduh, što možemo da obezbedimo različitim podloškama ili rešetkom. Takođe je korisno da obezbedimo i oko 5 do 10 centimetara vazdušnog prostora iza gomile drva.

Važno je napomenuti da drva nikako ne treba da prekrivamo folijom, već da stranice ostavimo slobodne, jer će se u suprotnom stvoriti vlaga i počeće da trule. Odgovarajuće vreme sušenja je najmanje 12 meseci.


Drvo kao ugljenično-neutralan obnovljivi izvor energije

Tokom svog života, drvenaste biljke vežu ugljen-dioksid iz atmosfere, koji koriste u fotosintezi za proizvodnju sopstvene energije, a kao krajnji produkt oslobađaju kiseonik. Ugljenik koji je vezan tokom ovog procesa, biljka skladišti u sebi u obliku dugolančanih jedinjenja, kao što su celuloza i lignin.

Pri sagorevanju drveta, vezani ugljenični spojevi se oslobađaju i vraćaju se u atmosferu u obliku ugljen-dioksida. U ovom slučaju, putanja ugljen-dioksida ulazi u ciklični sistem, jer drveće ponovo može da veže ugljen-dioksid koji se stvara sagorevanjem.

Tokom sagorevanja se tačno onoliko ugljen-dioksida vraća u atmosferu, koliko je drvo apsorbovalo tokom svog života. U slučaju da godišnje ne sagorimo više drva nego što se stvori tokom te godine, ne postoji dodatno opterećenje atmosfere ugljen-dioksidom.